Поштовани пратиоци,

Сутра, 12.11.2022. око 20 часова на овој фејсбук страници Dr Jovana Stojković , почеће серијал о историји, садашњости и будућности медицинске праксе која се законски, противно Уставу, и стручно, противно етици, намеће као обавезна за (за сада) одређене категорије становништва.

Овај правни, етички и медицински изузетак, правда се "вишим интересом" оличеним у концепту "колективног имунитета" који је изворно био математички и односио се на ток природних епидемија, а временом постао идеолошки бич за људе који се боре за очување основног права за одлучивање о свом телу.

Зашто се овај концепт олако прихвата и ретко проблематизује и у стручној и у лаичкој јавности, покушаћемо да аргументујемо ЈАВНО ДОСТУПНИМ ЗВАНИЧНИМ ПОДАЦИМА ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ И ЗВАНИЧНИХ СТАТИСТИКА, али и ставовима лекара, правника и етичара широм света.

Динамика којом ће се серијал приказивати, зависиће од обавеза и могућности др Јоване Стојковић, којој ће овај пројекат бити круна седмогодишњег залагања за слободу избора која ће важити за свакога.

Будите уз нас.

Питајмо стручњаке!

Уџбеник из епидемиологије, уредника професора епидемиологије на Медицинском факултету у Београду, издање 2006, књига из које стручњаци уче стручњаке, каже нам на 153 страници, под насловом "Имунолошки аспекти вакцинације", следеће:

"Многе вакцине које се већ деценијама успешно користе, припремане су без већег или чак без икаквог познавања имунског система и начина на који на тај систем треба деловати да би се добио жељени имунски одговор. Након деведесетих година прошлог века, са врло брзом развојем имунологије, дошло је и до укључивања имунолога у развој вакцина".

Које је ваше нестручно мишљење на ову уџбеничку тврдњу струке?

Поштовани пратиоци.
Центар за образовање, подршку и саветовање Стојковић организује другу образовну радионицу по реду, под називом "Партнерски односи - које своје изгубљене делове тражимо у другом?"

Свестан партнерски однос не нуди самозадовољство нити ушушканост, напротив. Однос је котао у коме се кува душа. Сваки однос служи томе да се призове развој, па је успешан сваки однос који рађа љубав, исцељење и свесност.

Јер ако један партнер препозна своју Сенку он следећег пута неће поновити исте обрасце, што је довољно исцељујуће.

О конструктивним али и деструктивним партнерским односима чућете на следећој радионици која ће бити одржана у суботу, 26.11.2022. од 18 часова.

Предавачи су др Јована Стојковић, психијатар и психолошки саветник и Тамара Брадић, психолог и психотерапеут.

Информације и пријаве:
порука/вибер 060 011 86 99
и- мејл: centarstojkovic@gmail.com

Број места је ограничен.

На страници 161. уџбеника "Епидемиологија" Медицинског факултета у Београду, издање 2006, добићемо одговор на тврдњу, а заправо потпуну измишљотину загрижених присталица обавезне вакцинације, да је «вакцинација искоренила многе болести које ће се вратити невакцинисањем», те сличне хистеричне наслове у новинама када се «појави» нека «вакцинама спречива» заразна болест.

У поглављу «Улога вакцина у ерадикацији заразних болести» на поменутој страници, наводи се да је једина болест која је ерадицирана – велике богиње, док планови за ерадикацију полимијелитиса и малих богиња нису остварени, уз запитаност да ли је то за мале богиње уопште и могуће. Но, то их неће спречити да вас оптуже да због вашег детета рођеног 2013., није дошло до ерадикације малих богиња.

Ерадикација је, према дефиницији из истог уџбеника и истог поглавља, достигнута када не постоји ризик од настанка тог обољења у популацији и у одсуству вакцинације и других мера превенције. Да ли за враћање великих богиња постоји ризик?

Ако је по ономе што струка каже на 227.и 228. страници уџбеника Инфективне болести Медицинског факултета у Београду, у одељку који се зове „биотероризам“ : « Судећи по страху од биотероризма који расте претходних година, а у чему предњаче САД и Велика Британија, није поштован договор да се лабораторијски сојеви вируса вариоле униште. Сумња се да вирус није сачуван само у две лабораторије коју је одредило СЗО, тј. да се налази у рукама које би га могле искористити као биолошко оружје». Дакле, ризик за избијање болести постоји, што потире саму дефиницију ерадикације. Наравоученије, број болести које су ерадициране је – нула, а прилично је јасно и ко је надлежан за «враћање».

Још једна врста манипулације и сатанизације људи који се боре за слободу избора приликом вакцинације, иде из редова "седих мудрих глава" који драматичном насловима својих памфлета и ауторитетом који им титуле доносе, износе нетачне и/или искривљене податке о успешности мере која је спасила човечанство.

Тако амерички и светски познат "вакцинолог" и професор педијатрије, Пол Офит, у својој књизи о "смртоносним изборима антиваксера", износи тезу да је '40-тих година било 7000 смртних случајева годишње од великог кашља, а да је увођење вакцинације одговорно за смањење на 30-ак смртних случајева годишње.

Међутим, лекар и истраживач ове теме Сузан Хемфрис, доноси нам јавно доступне податке званичне виталне статистике у Америци у два петогодишња раздобља са размаком од 20 година, а који су представљени у табели коју видите.

У тренутку непосредно пре увођења вакцине у касним '40-тим, број годишњих смртних случајева био је 1200, а не 7000 случајева. За период од ових 20 година разлике, популација се повећала за 25%, те је, узимајући то у обзир, стопа смртности опала за 85% пре увођења вакцине, са 1 у 15 625, на 1 у 125 000.

Нешто слично за родитеље у Србији је објавио и епидемиолог Зоран Радовановић, чија књига "Истина о вакцинама", не садржи ниједну стручну референцу, али садржи клевете и нападе ад хоминем на колеге који се са њим не слажу, а на које он "упозорава" "збуњене" родитеље.