О забораву "заборављених болести"
Лепо је што Батут налаже евидентирање још понечег осим "невакцинисане деце", те можемо сазнати да је последња "рајска година" обухвата деце ММР-ом, када су савесни грађани могли мирно да спавају, била 2011., када је обухват првом дозом био 98,3%, а другом 98,4%.
Тако је било и претходних година, и док су савесни грађани уживали у забораву заборављене болести, а медији ћутали као заливени, 2011. регистровано је :
*370 случајева малих богиња
*63 случаја заушака
*14 случаја црвенке
То се дешавало и претходних "преантиваксерских" година:
2010. било је 20 случајева малих богиња, 40 случајева заушака, 14 случајева црвенке.
2009. било је 1 случај малих богиња, 262 случајева заушака, 27 случајева црвенке.
2008. било је 2 случаја малих богиња, 277 случајева заушака, 23 случаја црвенке.
2007. био је 201 случај малих богиња, 80 случајева заушака, 41 случај црвенке.
Све три болести треба да спречи ММР вакцина која је у том периоду дата у прокламованом обухвату.
Када погледамо табелу са "обухватима" за неке европске земље, видимо да цивилизоване Француска и Италија, на пример, имају константно, свих посматраних година 2009.-2019. обухват МАЊИ од 95%, али сам сигурна да немају овакве гадне, зле и лажне медијске атаке на сопствено становништво
Нису ли то ове земље у Eвропском региону, чија "актуелна епидемиолошка ситуација морбила", али и "прекид у дистрибуцији и недостатак вакцине против морбила, рубеле и паротитиса, последично нагомилавање невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце ", доводе у питање елиминацију. Иста констатација, објављена је и у Извештају о имунизацији у Р. Србији 2015., на страни 49., уз напомену да је (тиме узрокован) пад у вакцинацији (ни помена антиваксера) довео до осетљиве популације која је незаштићена у случају импортовања вируса, "што се и догодило 2015."
У предлогу мера истог извештаја, позива се на реализацију иницираног предлога из 2008. (када није било никаквог пада обухвата и удружења везаних за слободу избора) за формирање Националног саветодавног комитета који се захтева, између осталог, "због неопходности сузбијања "антивакциналног лобија", који нити постоји, нити је постојао чак ни у машти 2008. године када се овај предлог иницира.
Али шта постоји?
Постоји "већ више година иницирана иницијатива доношења новог Закона", који је и донет 2016. и који родитељима брани да одлучују о вакц.своје деце, а "иницијатори из 2008." борбе са непостојећим непријатељем су могли наслутити да ће се нека врста отпора појавити.
Огромну улогу у таргетирању и окривљавању људи који су се организовали реактивно НАКОН доношења Закона 2016., имају медији који:
1. Никад неће известити о оболелима кад је обухват "адекватан".
2. Никад неће пренети замерке Батута на неправовремену дистрибуцију вакцина.
3. Никад неће довести у питање различите вакц.политике у земљама са сличним обухватима вакцинацијом.
4. Неће поменути програме одштете који постоје деценијама у свету, али у Србији не.
Тамо живе "антиваксери".
др Јована Стојковић
председник Покрета Живим за Србију
Лепо је што Батут налаже евидентирање још понечег осим "невакцинисане деце", те можемо сазнати да је последња "рајска година" обухвата деце ММР-ом, када су савесни грађани могли мирно да спавају, била 2011., када је обухват првом дозом био 98,3%, а другом 98,4%.
Тако је било и претходних година, и док су савесни грађани уживали у забораву заборављене болести, а медији ћутали као заливени, 2011. регистровано је :
*370 случајева малих богиња
*63 случаја заушака
*14 случаја црвенке
То се дешавало и претходних "преантиваксерских" година:
2010. било је 20 случајева малих богиња, 40 случајева заушака, 14 случајева црвенке.
2009. било је 1 случај малих богиња, 262 случајева заушака, 27 случајева црвенке.
2008. било је 2 случаја малих богиња, 277 случајева заушака, 23 случаја црвенке.
2007. био је 201 случај малих богиња, 80 случајева заушака, 41 случај црвенке.
Све три болести треба да спречи ММР вакцина која је у том периоду дата у прокламованом обухвату.
Када погледамо табелу са "обухватима" за неке европске земље, видимо да цивилизоване Француска и Италија, на пример, имају константно, свих посматраних година 2009.-2019. обухват МАЊИ од 95%, али сам сигурна да немају овакве гадне, зле и лажне медијске атаке на сопствено становништво
Нису ли то ове земље у Eвропском региону, чија "актуелна епидемиолошка ситуација морбила", али и "прекид у дистрибуцији и недостатак вакцине против морбила, рубеле и паротитиса, последично нагомилавање невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце ", доводе у питање елиминацију. Иста констатација, објављена је и у Извештају о имунизацији у Р. Србији 2015., на страни 49., уз напомену да је (тиме узрокован) пад у вакцинацији (ни помена антиваксера) довео до осетљиве популације која је незаштићена у случају импортовања вируса, "што се и догодило 2015."
У предлогу мера истог извештаја, позива се на реализацију иницираног предлога из 2008. (када није било никаквог пада обухвата и удружења везаних за слободу избора) за формирање Националног саветодавног комитета који се захтева, између осталог, "због неопходности сузбијања "антивакциналног лобија", који нити постоји, нити је постојао чак ни у машти 2008. године када се овај предлог иницира.
Али шта постоји?
Постоји "већ више година иницирана иницијатива доношења новог Закона", који је и донет 2016. и који родитељима брани да одлучују о вакц.своје деце, а "иницијатори из 2008." борбе са непостојећим непријатељем су могли наслутити да ће се нека врста отпора појавити.
Огромну улогу у таргетирању и окривљавању људи који су се организовали реактивно НАКОН доношења Закона 2016., имају медији који:
1. Никад неће известити о оболелима кад је обухват "адекватан".
2. Никад неће пренети замерке Батута на неправовремену дистрибуцију вакцина.
3. Никад неће довести у питање различите вакц.политике у земљама са сличним обухватима вакцинацијом.
4. Неће поменути програме одштете који постоје деценијама у свету, али у Србији не.
Тамо живе "антиваксери".
др Јована Стојковић
председник Покрета Живим за Србију
Права пацијената која се свакодневно узурпирају деци - Право на безбедност пацијента
Члан 10. зЗакона о правима пацијената прописује следеће:
„Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру.
Здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и предузима мере за њихово смањење, у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити.
Пацијент не може трпети штету проузроковану неадекватним функционисањем здравствене службе.“
Али упутство за надзор над нежељеним догађајима након имунизације
наводи многа забележена нежељена дејства, онда се оправдано поставља питање зашто је особама из система, односно особама запосленим по „институцијама“ неприхватљиво да траже захтеве за издавање гаранција на медицинске мере?
Пацијент односно законски заступник пацијента, а то су родитељи детета или старатељи, имају права да се увере у исправност сваке медицинске мере, па тако и превентивне медицинске мере која треба да се пласира у тело њиховог детета. Ако захтевамо гаранције на усисиваче, фрижидере и шпорете, зашто не бисмо тражили гаранције на превентивне медицинске мере?
То што лекари ипак не могу да целокупном својом имовином, па ни својом слободом гарантују исправност неке превентивне мере, то само значи да нико од њих неће да гарантује да се детету не може догодити тешко нежељено дејство након примене вакцине јер може да се догоди.
То је управо и срж и суштина проблема, јер када се деси неко од нежељених дејстава након примене превентивне медицинске мере, јасно је да се све особе из система вешто штите и то тако што штите и сами себе, али у том ланцу шиканозног опхођења према родитељима до тачке „баш нас брига правимо се луди“, свакако да само деца и њихови родитељи пате када се догоди нежељено дејство, јер родитељи остају са дететом, односно дете остаје само са родитељима и то је питање да ли ће родитељи и даље остати на окупу или ће свако кренути својим путем.
Покрет Живим за Србију је упутио захтев за приступ информацијама од јавног значаја у којима је тражио да се достави документација о одобрењу обавезних вакцине која садржи списак садржине свих компонената из вакцина, свих састојака, како помоћних супстанци, тако и основних есенцијалних супстанци јер лице може бити алергично и на помоћне супстанце и на основне састојке из превентивних здравствених мера. Одговор који смо добили био је запањујући – не желе да открију документацију о одобрењу превентивних здравствених мера, јер кажу да је у питању пословна тајна! Да, добро сте прочитали, они неће да откривају пословну тајну, али хоће да исту ту пословну тајну пласирају у тело деце и/или одраслих.
Управо због тога потребно је тражити захтеве за давање гаранција, како бисте касније увек могли да доказујете да сте били савесни и да сте савесно поступали, те да сте сходно Закону о правима пацијената на време благовремено тражили гаранције на квалитет и безбедност превентивне медицинске мере, уједно са тим захтевом доказујете и вашу савесност као родитеља који је заступао најбоље интересе свог малолетног детета, те је радио све како би се уверио у исправност те превентивне медицинске мере, а тиме и у сигурну и безбедну медицинску меру.
Адвокат Милина Дорић
Заменик председника Покрета Живим за Србију
Члан 10. зЗакона о правима пацијената прописује следеће:
„Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру.
Здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и предузима мере за њихово смањење, у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити.
Пацијент не може трпети штету проузроковану неадекватним функционисањем здравствене службе.“
Али упутство за надзор над нежељеним догађајима након имунизације
наводи многа забележена нежељена дејства, онда се оправдано поставља питање зашто је особама из система, односно особама запосленим по „институцијама“ неприхватљиво да траже захтеве за издавање гаранција на медицинске мере?
Пацијент односно законски заступник пацијента, а то су родитељи детета или старатељи, имају права да се увере у исправност сваке медицинске мере, па тако и превентивне медицинске мере која треба да се пласира у тело њиховог детета. Ако захтевамо гаранције на усисиваче, фрижидере и шпорете, зашто не бисмо тражили гаранције на превентивне медицинске мере?
То што лекари ипак не могу да целокупном својом имовином, па ни својом слободом гарантују исправност неке превентивне мере, то само значи да нико од њих неће да гарантује да се детету не може догодити тешко нежељено дејство након примене вакцине јер може да се догоди.
То је управо и срж и суштина проблема, јер када се деси неко од нежељених дејстава након примене превентивне медицинске мере, јасно је да се све особе из система вешто штите и то тако што штите и сами себе, али у том ланцу шиканозног опхођења према родитељима до тачке „баш нас брига правимо се луди“, свакако да само деца и њихови родитељи пате када се догоди нежељено дејство, јер родитељи остају са дететом, односно дете остаје само са родитељима и то је питање да ли ће родитељи и даље остати на окупу или ће свако кренути својим путем.
Покрет Живим за Србију је упутио захтев за приступ информацијама од јавног значаја у којима је тражио да се достави документација о одобрењу обавезних вакцине која садржи списак садржине свих компонената из вакцина, свих састојака, како помоћних супстанци, тако и основних есенцијалних супстанци јер лице може бити алергично и на помоћне супстанце и на основне састојке из превентивних здравствених мера. Одговор који смо добили био је запањујући – не желе да открију документацију о одобрењу превентивних здравствених мера, јер кажу да је у питању пословна тајна! Да, добро сте прочитали, они неће да откривају пословну тајну, али хоће да исту ту пословну тајну пласирају у тело деце и/или одраслих.
Управо због тога потребно је тражити захтеве за давање гаранција, како бисте касније увек могли да доказујете да сте били савесни и да сте савесно поступали, те да сте сходно Закону о правима пацијената на време благовремено тражили гаранције на квалитет и безбедност превентивне медицинске мере, уједно са тим захтевом доказујете и вашу савесност као родитеља који је заступао најбоље интересе свог малолетног детета, те је радио све како би се уверио у исправност те превентивне медицинске мере, а тиме и у сигурну и безбедну медицинску меру.
Адвокат Милина Дорић
Заменик председника Покрета Живим за Србију
Представници Европске уније и Светске здравствене организације, заједно са Институтом за јавно здравље Батут, основаним новцем Рокфелер фондације, сматрали су почетком фебруара о вакцинацији деце у Србији и "закључили" да треба "интензивирати активности на идентификацији све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце узраста од 12 месеци до 18 година" и позвати их на вакцинацију ММР вакцином, али предложили "контролу поштовања законске регулативе која се односи на обавезност имунизације", у преводу, пријављивати и кажњавати осиромашене родитеље, вршити притисак на прекршајне судове и центре за социјални рад да их процесуирају.
Још да скупштинска булумента усвоји Закон о правим детета, где је обавезна вакцинација изједначена са правом на здравље, па да молимо Турке да се врате.
Још да скупштинска булумента усвоји Закон о правим детета, где је обавезна вакцинација изједначена са правом на здравље, па да молимо Турке да се врате.
Покрет Живим за Србију поднео је образложени захтев Министарству здравља за измену политике вакцинације из обавезне у добровољну.
После година непоштеног, недемократског, психопатског и тиранског третмана према људима који се залажу за слободу избора у Србији, као и потпуне цензуре у медијима, ипак ћемо покушати да позовемо представнике институција и медија на дијалог.
Такође, сви грађани које ова тема занима, позвани су на конференцију- округли сто.
Да ли вакцинација у Србији мора да буде обавезна?
Говорници : Јована Стојковић, лекар, председник УГ Покрет Живим за Србију
Милина Дорић, адвокат, заменик председника УГ Покрет Живим за Србију
представник Министарства здравља
Прес центар УНС-а, Кнеза Михаила 6,
8. марта од 14 до 16 часова.
Ко има шта да каже, нека каже тада, или нек довека ћути!
Инфо служба Покрета Живим за Србију
После година непоштеног, недемократског, психопатског и тиранског третмана према људима који се залажу за слободу избора у Србији, као и потпуне цензуре у медијима, ипак ћемо покушати да позовемо представнике институција и медија на дијалог.
Такође, сви грађани које ова тема занима, позвани су на конференцију- округли сто.
Да ли вакцинација у Србији мора да буде обавезна?
Говорници : Јована Стојковић, лекар, председник УГ Покрет Живим за Србију
Милина Дорић, адвокат, заменик председника УГ Покрет Живим за Србију
представник Министарства здравља
Прес центар УНС-а, Кнеза Михаила 6,
8. марта од 14 до 16 часова.
Ко има шта да каже, нека каже тада, или нек довека ћути!
Инфо служба Покрета Живим за Србију